понедељак, 24. април 2017.

Jovana, stidiš li se ti da pred muškarcem budeš...

... gola?

Ovako nekako drugarica, dakako stidljivo, postavlja pitanje dok razgovaramo, što bi se reklo, o životu. Dodaje odmah da apsolutno nemam čega da se stidim, ali i pored toga je zanima mišljenje (ili možda pre osećaj) na temu s kojom mnoge žene muče muku, a o kojoj se i dalje malo priča. Zatim pominje celulit i pokazuje mi čuveni najgori celulit na svetu, za koji, po slobodnoj proceni, barem 90% žena smatra da ga ima.

Moj iskreni odgovor je bio - ne. Ako ne računamo trenutak upoznavanja, kada se prvi put na taj način upoznajemo s partnerom i kada mnogima verovatno, bez obzira na izgled, nije svejedno i doživljavaju čitav spektar osećanja. Iako se moj izgled ne poklapa sa onim koji se propagira kao jedini prihvatljiv, i dalje se ne stidim u datoj situaciji.

A zašto se uopšte žene stide svog izgleda, kakav god da je i zašto je to uobičajeno i normalno?


Medijski pritisak, milenijumska potcinjenost zena i njihovo svodjenje na lepe objekte svakako cine svoje. Danas smo se malo pridigli iz te jame pomucene svesti, ali ne mnogo, jer je zena i dalje, u neku ruku, lepi objekat. Kako drugacije objasniti postojanje propisanih mera za lepotu i ocekivanje da se zena stidi ukoliko ih ne ispunjava? I ne samo da se ocekuje da se stidi ako ih ne ispunjava, ocekuje se i da se stidi i ako ih ispunjava, ali eto, moze i bolje.

Ma wtf? Mislim, zasto to sebi radimo? Sto vise razmisljam o tome, sve mi je manje jasno. Em se stidimo SEBE em se takvo ponasanje ocekuje i ohrabruje u drustvu. Zao mi je, ali nisam sposobna da uvidim sta zene time dobijaju, osim osecaja manje vrednosti, tuge i isfrustriranosti. Zaista ne vidim razlog da to neko sebi radi. Pokusajmo da ucimo od muskaraca sto se ovoga tice - oni se bez ikakvog blama (koji ni ne treba da imaju) setaju bez majice, cak iako imaju pivski stomak i bujno poprsje. 

Naravno, ne zagovaram nezdrav nacin zivota, nikako. Verujem da bi trebalo da se svi potrudimo (ali nije obavezno!) da se hranimo zdravije i budemo fizicki aktivniji, ali ne da bismo kaznili sebe, usli u xs farmerke i postali drustveno prihvatljivi, vec da bismo ucinili nesto lepo za svoje telo i svoje zdravlje. 

Verujem da je ovo moguce i bez stida od svog izgleda i negativnih osecanja. Jednostavno, telo nam je takvo kakvo je, hajde da ga prihvatimo za pocetak i da volimo svaki aspekat sebe, ukljucujuci i "nesavrseno" telo. Osecaj je mnogo lepsi i, rekla bih, zdraviji za psihu / dusu (ko vec u sta veruje), a ima li bolje pocetne tacke od ove na putu ka pozitivnim promenama? Mislim, za one koji zele da ih izaberu. 

Sasvim je ok i ne izabrati i to treba da bude svima jasno kao dan. Svako je krojac svoje sudbine i snosi odgovornost za svoje izbore i postupke. Nema niko pravo da to osudjuje, cak ni oni koji nikada ni na koji nacin nisu ugrozili svoje zdravlje - dakle oni koji ne puse, ne piju, lezu pre ponoci, zdravo jedu, bave se sportom, idu redovno na preglede, ne izlazu se preteranom radu i stresu (sve ovo ima lose posledice po zdravlje, ali iz nekog razloga, osudjuju se samo ljudi koji su gojazni ili pak previse mrsavi) itd.

Ne dajte na sebe i svoje ja. Niko nije duzan da trpi osude za ono sto jeste, a da to druge ne ugrozava. Niko nema pravo da vas nipodastava. Licno nisam naletala u skorije vreme (poslednjih par godina) na takve reakcije, ali sam cula vise puta za takve situacije. Takve osobe, sto bi rekla Vendi, isutirajte iz glave i zivota. Vama super, njima sa takvim skucenim i osudjivacko-potcenjivackim stavom ljudi oko sebe mogu misliti kako je, no njihov problem.

Kakav je vas stav o sopstvenom telu i ovoj tematici uopste?

P. S. Izvinjavam se na osisanoj latinici u drugom delu teksta (ispravljam kad dodjem kuci), ali spopala me je iznenadna zelja da ovaj tekst dovrsim i objavim, taman i da blog dignem iz mrtvih 😃







петак, 03. март 2017.

Ivana Dimić: Arzamas - iz dnevnika čitanja

Ovo nije klasičan prikaz knjige, koji uključuje priče o "inovativnoj krstastoj strukturi", "fuziji ljubavi i smrti" i o tumačenjima kroz prizmu Hajdegerove filozofije. Umesto toga, odlučila sam da sa vama podelim misli i osećanja koje je u meni pobudila ova knjiga, zapisivane tokom samog čitanja, sa željom da vam pružim malo drugačiji pristup i otvorim još neki ugao sagledavanja knjige ili da vas podstaknem da se bacite na čitanje. Nisam baš sasvim sigurna koliko bi vas ovakav vid postova mogao zanimati, no vodim se izrekom Živi bili, pa videli.




*** Dnevnik čitanja ***


* Otvaram knjigu i vidim da se sastoji od mešavine kratkih priča i dramskih tekstova. Literarni tradicionalista u meni se buni i nada se da ovo neće biti promašaj.

* Na početku, priča o reči. Amam, u ogledalu mama. Lingvista u meni kupljen, nastavljam dalje.

* Prvi dijalog - pričaju majka i ćerka o nečemu što je zanimljivo, no meni je najupečatljivije ono na kraju - da je tata živ. Pitam se da li se prosečni čitalac toliko zaustavi i zamisli nad nedostatkom figure muža/oca i njegov uticaj na odnos majke i ćerke u ovom delu.

* Smenjuju se kratki dijalozi i tekstovi sa zanimljivim životim mislima. Uživam i u jednom i u drugom. Ali nadam se da će iz toga na kraju proizaći skladna celina. Bez toga kod mene ništa.

* Dijalozi su realistični, tačno mogu da zamislim situaciju da majka zvoca ćerki i omalovažava je što ne zarađuje više, nije se udala i ne zna da kuva, a iz svega izbija žal za preminulim mužem. Drago mi je da moja majka nije takva.

* Malo me ovaj dijalog podseća na Ljudi govore. Ne formom, suštinom.

* U proznim tekstovima se pojavljuju i znamenite ličnosti, npr. Goja ili Hajdeger, a teme su misaone, umetničke, životne. Rekla bih da nisu za prosečnog čitaoca, ali svako iz knjige izvuče ono što mu prethodno životno i čitalačko iskustvo dozvoljavaju, i to je sasvim u redu.

* Mama: Trebalo bi da isključiš kompjuter i televizor, jer kad posle naglo puste struju, mogu svi aparati da se pokvare. → Moja majka! Ista! Kako volim kad pisci uhvate nešto naizgled obično i naprave od toga genijalnost. Sad mi je na pameti Andrićeva Beleška o rečima, gde on lepo kaže da pisac treba da sluša ljude kako govore. Živa istina.

* Priča o Jeleni, koje je bilo, onda je nestala, a zatim pripovedač(ica) počinje da oseća njeno prisustvo - Andrić, oh Andrić. Jeste da je drugačija situacija, ali Jelena, žena koje nema provejava ovom pričom, a svim pričama provejava smrt

* Majka je i stara, ima 80 godina. Mislila sam po razgovoru da je mlađa - zamislila sam kao junakinje majku i ćerku od 60 i 30 g. Dakle, ona nije samo udovica, već je i stara, što dodatno objašnjava njenu neutoljivu potrebu za ćerkinom brigom i pažnjom.

* Majka i ćerka - osobe koje se vole, ali se ne razumeju. Majka uvek nezadovoljna, ćerka se nervira zbog majke. Šteta što ljubav izrodi i ovakve odnose.

* Majka kupuje skuplju kremu za lice nego ćerka, jer joj treba krema za bore sa 80 godina - savršeno!

* Lepo mi leži ovo mešanje i brzo smenjivanje proze i drame - skladno se stapa i dinamično je toliko da knjigu gutam! Kako sam krenula, pročitaću je za jedno veče, a ne pamtim kad mi se to pre ovoga desilo (tj. znam, kad sam čitala Pripovesti Barta Bidla).

* Ahaha, vidim da moja majka nije jedina piroman! Ne znam da li da plačem ili da se smejem.

* Ljubav da i pored svega ostane, nikad ne odustati od ljubavi - to je suština. Dobra poenta za kraj 1. dela.





* Ćerka razgovara sa tatom, koji je došao po mamu. Srećom, mama je još uvek živa, ali ćerka zna da joj se bliži kraj. Najgore je kad neko umre iznenada, ali nije naivno ni kad je skora smrt izvesna, jer za smrt nikad ne možeš biti dovoljno pripremljen.

* A tek demencija! Ne znam za druge, ali meni je glava prioritet, a gubitak pamćenja ili razuma - najveća kazna.

* Majka postaje nemoćna, ćerku više ne nervira, a razgovori su naizgled tužni, ali puni ljubavi. Šteta što neko mora da bledi sa ovog sveta da bi dobio čistu i potpunu ljubav.

* Kako se bližim kraju, potrebna mi je izvesna snaga volje da ne preskačem prozne delove, kako bih postigla kontinuitet za kojim žudim u čitanju dramskih.

* Ne mogu da zamislim kako bih se osećala da moja rođena majka ne zna ko sam i nadam se da neću ni saznati.

* Ne mogu dovoljno da se posvetim proznim zapisima i ispratim celinu - utisak od dramskog teksta je previše jak.

* Na kraju majka ćerku naziva majkom. Kad svom roditelju postaneš roditelj - čak i čitajući osetim koliko je strašno. Kraj (života) u previše nastavaka.


+ opšti utisak


Sve u svemu, uz sve poštovanje, ne bih je svrstala u vrhunac srpske književnosti, barem sveukupno gledano (ne mogu ovo da poredim sa Andrićevim stvaralaštvom, Hazarskim rečnikom ili Vremenom smrti, recimo), ali ni ne mislim da svaka knjiga koju čovek pročita treba da bude među najboljima. S druge strane, mislim da je knjiga dobra, uživala sam čitajući je i preporučila bih je (i već preporučujem) svojim prijateljima i ostalim ljudima koji se odlučuju za nešto kvalitetniju književnost i koji žele da budu u toku sa književnošću koja dobija značajne nagrade, kao što je Ninova nagrada, koju je ova knjiga dobila za 2016. godinu.



уторак, 21. фебруар 2017.

Učenje stranih jezika: govor i strah od grešaka (+ događaj Language cafe)

Kao neko ko ima iskustva sa učenjem stranih jezika i ko na master studijama proučava podučavanje srpskog jezika kao stranog, verujem da mogu da napišem ponešto korisno o učenju stranih jezika. U prvom tekstu na ovu temu bacam se na, za mnoge, kako imam prilike da primetim, kamen spoticanja pri učenju stranih jezika - usmeni govor. Sasvim je prirodno da razvijanje ove veštine nije lako. Naime, za razliku od čitanja i slušanja, kada je dovoljno da prepoznamo ono što smo naučili i razumemo jezik, prilikom govora (i pisanja, no o tome drugom prilikom) mi aktivno koristimo svoja znanja i stvaramo iskaze na određenom jeziku, što je znatno složeniji proces. Zato ni ne čudi da su govor i pisanje najmanje za trećinu slabije razvijeni od čitanja i slušanja i da je potrebno uložiti veliki trud kako ne biste došli u situaciju znam ja (npr.) španski, sve razumem, samo ne umem da govorim.



Da li sve razumem, samo ne umem da govorim zaista može označavati znanje nekog jezika? Dakako, ako razumete neki jezik, to je bolje nego ništa i dobra je osnova za dalje napredovanje, ali bez sve četiri jezičke veštine nema govora o istinskom znanju stranog jezika (osim onog koji nema pismo, naravno).

Glavni i neizostavni način da unapredite govor jeste - vežbanje, i to od samog početka učenja stranog jezika, i od tada je potrebno je vežbati kontinuirano, jer ova veština najbrže zarđa kada se ne neguje i zapostavi. Već od prvog časa moguće je sklopiti nekoliko jednostavnih rečenica i već tada treba početi sa kombinovanjem elemenata i stvaranjem prostih iskaza, koji će vremenom postati složeniji, stilski uobličeniji i lepši. Nikada nije previše rano za uvežbavanje veštine govora.



Ipak, tom prilikom će gotovo sigurno doći do onoga što je mnogima veliki problem i zbog čega zaziru od uvežbavanja govora - pravljenje grešaka. Pretpostavljam da je odnos prema greškama pri učenju stranog jezika ništa više do odraz odnosa koji pojedinac ima prema greškama u životu, za šta nisam stručna da pomognem, ali ipak bih pokušala da dam skromni doprinos rešavanju tog problema.

Na pamet mi padaju dva uzroka za zaziranje od grešaka, a ako se setite još nekog, pišite u komentarima, pa da zajedno pokušamo da to rešimo. Prvi je osećaj čoveka da je manje vredan kao osoba kad nešto pogreši, jer on svoj postupak poistovećuje sa sobom, što verovatno ima korene u vaspitanju u kojem su roditelji dramili i grdili dete za svaku grešku koju napravi, pritom njegov postupak izjednačujući sa njegovom ličnošću. Istina je da, kad grešite, niste loš čovek, već ste samo to - čovek. Uostalom, grešićete u svakom slučaju, neće vam težnja savršenstvu i cimanje oko grešaka pročistiti život od njih, naprotiv.

Kao drugi problem uočavam strah od podsmeha i neodobravanja sredine. Jeste, teško je kad ljudi na nas tako reaguju, pogotovo onima čija je sigurnost u sebe krhka, nestalna i nestabilna, bilo uopšteno bilo za konkretnu oblast. U vezi s time imam dobru vest: još se nisam susrela sa izvornim govornikom ili strancem koji bi ismejao ili izrazio negodovanje na račun mog nivoa vladanja nekim stranim jezikom. Naprotiv, ljudi su ljubazni, prijatni, drago im je što učiš njihov jezik i govore ti da super pričaš, čak i ako si na početnom nivou, što može delovati veoma ohrabrujuće. Ako i naiđete na hejtera, znajte da je to teški kompleksaš i ne dozvolite mu da vas ubije u pojam. Koji god da je vaš nivo znanja, vi ste uložili rad i trud u sticanje tog znanja i zbog toga treba da budete nepokolebljivo ponosni na sebe.



Imajući sve ovo u vidu, predlažem da se na vežbanje ili obnavljanje govorenja stranog jezika bacite već danas na događaju Special language cafe, koji se organizuje u KC Gradu i počinje u 8 sati uveče. Događaj je osmišljen tako da svaki jezik ima svoj sto, za kojim sede i izvorni govornici i ljudi koji uče jezik koji se govori za stolom kao strani, što je sjajna prilika da se jezik provežba van učionice u prijatnoj, opuštenoj i podržavajućoj atmosferi.

Kako vi vežbate da govorite na stranom jeziku?

Sve slike preuzete su sa sajta pixabay.





недеља, 12. фебруар 2017.

Kako da kvalitetno kasnite - uvek i svuda

Dosadilo vam je da svuda stižete prvi i na vreme ili što vam je kašnjenje tek mestimična, nesigurna i nestalna životna navika? Ekspert iz ove oblasti sa relevantnim višegodišnjim iskustvom nesebično sa vama deli niz saveta čijom će doslednom primerom vaše kašnjenje iz upitnog i povremenog preći u sigurno i konstantno. Podeljeni po tematskim jedinicama uz metodičko korak-po-korak objašnjavanje, saveti su raznovrsni i maksimalno prilagođeni za jednostavnu primenu. Najbolji rezultati se dobijaju, naravno, kombinovanjem, ali se početnicima savetuje da polako, jedan po jedan savet implementiraju u svoju svakodvevnu rutinu.



1. Buđenje: Ako ste te nesreće da morate da idete negde maltene čim se probudite, neizostavno će vam zatrebati alarm. Prilikom razmišljanja za koliko sati da navijete alarm, vodite računa o tome da je vašem telu neophodan san i da je što više sna za vas prioritet, a kada se probudite, na brzinu ćete stići da se spremite i krenete iz kuće. Kada vam zazvoni alarm prvi put, nemojte zaboraviti da postoji i opcija da taj alarm odložite za 10 minuta i tako sebi obezbedite dodatni, okrepljujući san ili da se za to vreme lagano razbudite i bacite pogled na mejlove i društvene mreže kad ste već kod kuće i imate bežični internet. Razmišljajte ovako: Neće mi tih 10 minuta mnogo uticati na spremanje, a mnogo će mi značiti.

2. Higijena: Preporučuje se da svoje održavanje higijene obavite pred izlaska iz kuće, ali nemojte se mnogo opterećivati time. Računajte da vam je pola sata dovoljno da se istuširate, operete zube, nanesete kreme, očešljate i osušite kosu i, kao i kod prvog saveta, kako se to vreme približi, ipak iskoristite 5-10 minuta da nešto drugo obavite i budite optimista - što može za pola sata, može i za 20 minuta. U kupatilo sa sobom ne nosite sat i telefon da vam prave presiju, već se tuširajte, pritom pevajući i sanjareći, ko da sutra ne postoji. Razmišljajte ovako: Moj unutrašnji sat me neće izneveriti, sigurno na sve ovo neću utrošiti više vremena nego što je planirano.

3. Sređivanje: Ako ste muškarac i imate kosu koju možete stilizovati, to uopšte ne računajte kao radnju koja oduzima neku količinu vremena, zašto biste trivijalnih 1-2 minuta, tako malo vremena, uopšte uračunavali u svoju vremensku organizaciju? Ako ste pak žena i želite da se našminkate, računajte da vam je 5 minuta potrebno za svakodnevnu šminku i maksimalno 10 za malo složeniju, s tim da, s verom u sebe, možete vi to da obavite i brže. Nikako nemojte unapred razmišljati o tome kako ćete se našminkati, već se prepustite trenutnom nadahnuću. Razmišljajte ovako: Oslanjam se na svoju intuiciju i puštam da me ona vodi.

4. Odeća i asesoari: Planirate unapred šta ćete obući prilikom izlaska iz kuće? Kakav danak neiskustvu! Izbor odeće treba da vam je nejasan i maglovit sve do trenutka kada morate da izletite iz kuće. Najbolje je da vam odeća koju imate bude raspoređena na više mesta, tako da niste baš sasvim sigurni gde je šta, kao ni čime tačno raspolažete, šta je oprano i ispeglano. U torbu takođe ne treba da stvari ranije pakujete, to ćete kad budete kretali lako da pronađete po raznim krajevima svog životnog kutka. Nemojte uopšte da planirate da će vam pronalaženje odgovarajućih odevnih komada, pakovanje torbe i obuvanje oduzeti bilo kakvo vreme, već računajte na to da će se te stvari, kad već treba da pođete (i pritom već kasnite, jer ste primenili prethodne savete) magično sprovesti u delo u jednom trenutku u vremenu. Razmišljajte ovako: Vreme je relativno.

5. Prevoz: Ako idete na nepoznato mesto, nemojte previše da se brinete oko toga koliko će vam tačno vremena biti potrebno da stignete do tamo, već, oslanjajući se na prethodno životno iskustvo, pustite da vam se vremenska odrednica sama javi u svesti i tom prilikom verujte svojoj podsvesti i unutrašnjem biću. Tačnu lokaciju tog mesta nema potrebe da proveravate unapred ako imate mape na mobilnom - proverićete usput. Ako idete na neko već poznato mesto, znate koliko vam je vremena potrebno u optimalnom slučaju (kada vam prevoz stigne na vreme, u saobraćaju nije gužva i otvaraju vam se sva zelena svetla), prosečno i kada vas snađe situacija da vam ni prevoz ne dolazi ni saobraćaj ne teče glatko. Pošto je u životu najvažnije biti optimističan i pozitivan, računajte uvek na optimalan slučaj kada planirate koliko će vam vremena biti potrebno do određene destinacije. Ako ste vozač, osim podrazumevanog saobraćaja bez zastoja, planirajte da ćete, nevezano za doba dana, na slobodno parking mesto naići odmah, u neposrednoj blizini svog odredišta. Razmišljajte ovako: Biće sve u redu.

Koji su vaši saveti za kvalitetno kašnjenje?



понедељак, 06. фебруар 2017.

Pripovesti Barta Bidla za bajkovit početak nedelje

Nakon premišljanja pisati ili ne pisati o knjizi bajki, odlučila sam da joj moram posvetiti tekst na blogu. Zašto? Zato što i vrapci na grani znaju i pevaju o tome kako treba gajiti dete u sebi, a gde ćete bolji način za to od čitanja bajki i prepuštanja maštovitosti uzbudljivih avantura u ušuškanom ambijentu sigurnog srećnog završetka?


Takođe, imam utisak da dosta ljubitelja Harija Potera nije pročitalo ovu knjigu Dž. K. Rouling, što je životna pogreška koja se što pre mora ispraviti :). (Ako je neko napravio toliku grešku da ni Harija Potera nije pročitao, neka prvo odvoji dve nedelje i učini svoj život lepšim čitajući ovaj čarobni serijal.)

Hari Poter, Dž. K. Rouling, Priča o tri brata



Za ovu knjigu odvojte jedno popodne, bezobavezno i bezinternetno popodne, i stavite realnost na pauzu, kako biste što više uživali u čaroliji ovih bajki. Čarobnjačkih bajki. Čak i njima, čiji je svet ispunjen magijom, potrebne su priče još nestvarnije i srećnije da u njih bezbrižno utonu.



Sa jednom od njih smo već imali priliku da se upoznamo čitajući 7. deo, Hari Poter i relikvije smrti - sa Pričom o tri brata, u kojoj braća, nadmudrivši samu Smrt, od nje dobijaju darove po želji. S obzirom na to da saznajemo da te relikvije postoje i u čarobnjačkom svetu, veoma je zanimljivo posmatrati odnos stvarnosti (postojanje relikvija) i legende vremenom ispletene oko njih.

(Koga zanima kako nastaju legende i koliko istine u njima ima, neka pročita knjigu Na Drini ćuprija.)


Ako ste uživali u Priči o tri brata, vrlo je verovatno da će vam se svideti i ostale četiri priče u knjizi. Osim samih priča (pokušavam da vas ubedim da ih pročitate ne otkrivajući fabulu) zanimljivi su i propratni komentari Albusa Dambldora, što ovu knjigu dodatno izdvaja od drugih, tipičnih knjiga bajki. Naime, svaka bajka upotpunjena je pronicljivim Dambldorovim objašnjenjima i kritikama i začinjena je po kojim novim detaljem iz sveta Harija Potera.


Još jedna prijatna i pozitivna neobičnost u ovim pričama jeste uloga ženskih junaka. Umesto pasivnih princeza, koje čekaju bogom danog muškarca, princa na belom konju, da ih spase od nevolja i donese im sreću, junakinje ovih bajki se aktivno bore za ostvarenje svojih ciljeva, što je još jedan mali ali lep i važan korak ka dostizanju pune ravnopravnosti žena. Ovo je inače tema koja mene pokreće i o njoj sam već pisala ovde i pomenula je ovde.


Pripovesti Barta Bidla izdaje Čarobna knjiga, povez je tvrd, papir standardan (loš), a cena je oko 600 dinara u knjižarama. Profit od prodaje ide humanitarnoj organizaciji Lumos, koja pomaže ugroženoj deci.

P. S. Ako vam se svideo ovaj prikaz, moguće je da ćete uživati i u utiscima o ovoj knjizi.







субота, 28. јануар 2017.

Šminka: top 5 za 2017. godinu

Nacrt ovog posta izgledao je potpuno drugačije, najviše što se tiče uvodnog dela (ostaviću i prvobitne tekstove na kraju za radoznale, koje bi osim šminke možda zanimale faze nastajanja teksta i upoređivanje različitih varijanti; meni je to fascinantna tema i bilo bi super kad bi ljudi objavljivali i varijante za koje su se odlučili da ih ne puste u tom izdanju u javnost i zaključivati, upoređivati... no zatvorimo zagradu i vratimo se na temu). Rutinski uvod - Nova godina, sve novo, ali ne treba izgubiti u vidu ni stare i oprobane stvari. Mislim da ovo svi već znaju, pa bi još jedan takav uvod bio presipanje iz šupljeg u prazno (a možda ni ovo neće biti bolje, pa bih onima koje takve stvari ne zanimaju preporučila da pređu odmah na tekst ispod druge slike). 



No ipak bih se osvrnula na temu, što bi se reklo, zvezde vodilje za pisanje preporuka. Neretko se dešava da blogeri, vođeni porivom da ugrabe što je više moguće besplatnih proizvoda, a oni poznatiji da ne uvrede sponzore, ne pišu svoje utiske (ili, moderno rečeno, recenzije) najiskrenije. Bilo da je u pitanju potpuno hvaljenje svega što im dođe pod ruku ili izbegavanje direktnog davanja informacija koje ne idu na ruku proizvodima o kojima je reč, opis je neiskren i nepotpun i stoga nedovoljno koristan čitaocu.
Ovako nešto meni kao čoveku koji piše i čije tekstove poneko i pročita ne dolazi u obzir. Možda mi slike i šablon bloga neće biti vrhunskog kvaliteta (nisam fotograf ni dizajner niti težim da to postanem), ali će ono što napišem biti pisano s težnjom da bude što lepše, kvalitetnije, korisnije i upotrebljivije, imajući u vidu pre svega bliske ljude, koje ne želim da obmanem i kojima želim da pružim najbolje, ali i ostale koji izdvoje svoje vreme da pročitaju ono što ja pišem i zaslužuju da dobiju neku vrednost.

U duhu prethodno napisanog, nadam se da će preporuke biti korisne.



1. L'oreal Infallible 24h matte puder: Otkrovenje što se tiče matiranja - matira lice bez setovanja kamenim puderom uspešnije nego drugi koje sam koristila (naravno, ko nema problema sa mašćenjem, ne treba da ga koristi da ne bi došlo do isušivanja), a ni sa meni preko potrebnim prekrivanjem problematičnih delova ne zaostaje, s tim da ga, umesto kružnim pokretima preporučenim na ambalaži proizvoda, treba nanositi utiskivanjem, recimo sunđerom za nanošenje šminke. Brzo po nanošenju se suši i pretvara gotovo u praškastu teksturu, što znači da iziskuje brzinu pri utiskivanju i da je izgled potpuno mat, bez sjaja, što meni savršeno odgovara. U praktičnoj tubi dobijamo 35 ml pudera, a cena je na akcijama oko 1000 dinara, tako da ga tada treba loviti i kupiti.


NYX Taupe rumenilo: Kud svi, tu i (ne tako) mala Jovana! Reših se i ja da posle gomile odgledanih videa probam da istaknem konture. Pošto mi se ne sviđa kako izgledaju narandžaste i pretamne i prenaglašene konture, odlučila sam da dam šansu ovom proizvodu, kao ne previše tamnom i potpuno hladnom, i zaista je ispunio moja očekivanja po navedenim kriterijumima. Osim za konture, volim da ga koristim kao nijansu za definisanje pregiba oka. Može se kupiti u radnjama Alexandar i košta oko 500 dinara.

Avon baza za senke: Šta će mi baza za senke kad mogu na kapak da utapkam korektor ili puder ili da stavim senku direktno na oko? Jeste, možeš, ali puder i korektor su možda prejaki za tanku kožu kapka, a senke kad staviš same, hmm, retko budu intenzivne i postojane koliko bismo želeli. Ja uz ovu bazu primetim razliku. Naravno, ne može baza od Essence senke napraviti Urban Decay, ali od 'ne vidi se' pigmentovane senke može napraviti lepo vidljivu senku koja će stajati tamo gde joj je mesto dokle god vi ne odlučite drugačije. S obzirom na navedena svojstva, kao i na činjenicu da se može nanositi i samostalno za CC efekat i da je izdašna, jer se nanosi u malim količinama, mislim da vredi izdvojiti 500 dinara za nju. 


L'oreal Superstar vs Glossip LE

L'oreal Superstar maskara: Priča se da ima i boljih, ali ovo je najbolja koju sam ja u poslednje vreme koristila kada želim više od dnevne varijante blago istaknutih trepavica. Nanosi se u dve faze - prvo se nanosi beli prajmer, uz koji ja i vidim i osetim kako mi se trepavice izdužuju, a zatim crni, što sve zajedno daje lepe duge i guste trepavice (to se, nadam se, vidi na slici, na kojoj sam je uporedila sa maskarom prosečnog efekta). Prijatna je za nanošenje i ne razmazuje se, samo treba paziti na beli deo i dobro ga obojiti crnim. Jedini problem je cena: oko 1700 dinara puna, 1300 bude na popustu, što je realno previše, ali pošto nisam za sad našla bolju maskaru, vraćam joj se u 2017.

Martinović senka br. 7: Mnogo me raduju dobri domaći proizvodi, a ova senka me je oduševila svojom bojom! Koristim je najčešće u unutrašnjim uglovima očiju i ispod obrve i nanosim suvom četkicom. Međutim, nedavno sam otkrila da odlično izgleda i naneta na ceo kapak mokrom četicom. S obzirom na to da je tada prilično sjajna i izražajna, možda i nije pogodna za dnevnu varijantu, ali ako se nekome i to sviđa - zašto da ne :D. Cena senke je 400 dinara, a može se naći u bolje snabdevenim parfimerijama, kao i u studiju Martinia u Vlajkovićevoj 19 u Beogradu.

Kojim proizvodima ćete vi nastaviti da poklanjate poverenje u 2017?


Odbačeni tekst: Nova godina je tek stigla (kad sam počela da pišem ovaj blic post), što nas obično asocira na novogodišnje odluke, promene i novine uopšte. Međutim, poželjno je u prazničnoj euforiji imati u vidu i šta je to bilo dobro u prethodnoj godini, pa ga, bilo da je reč o životnoj navici, čoveku ili predmetu, valja zadržati i ubuduće kao svog saveznika. Zato vam pišem, iz ugla prosečnog korisnika, o nekoliko proizvoda koji su me zaista oduševili prethodnih godina, pa ću računati na njih i ubuduće.
1. L'oreal Infallible 24h matte puder: Puder koji lepo matira i ne mora da se setuje? Nemoguće! Pre nego što taj stav potpuno zacementirate (kao što sam svojevremeno ja), dajte šansu ovom puderu. Osim toga što matira, puder i lepo prekriva, pa je dobar (po svojstvima, ne znam za sastav) i za problematičnu kožu ako se nanese na odgovarajući način. Iako je na tubi napisano da ga je najbolje naneti kružnim pokretima, meni u tom slučaju nije prekrivao crvenilo, ali je zato utapkavanjem (npr. sunđerom) odlično uradio posao. Jedino što može biti nezgodno jeste što se brzo osuši po nanošenju i pretvori u gotovo praškastu strukturu, pa morate biti hitri u radu s njim, kao i što (verovatno) može isušiti vašu kožu. Moju nije, tj. isušivao mi je samo bubuljice, a na to se ne bih požalila. Može se uloviti na akcijama za oko 1000 dinara, a ima malo više od standardnih 30 ml (35 ml), pa mislim da ga, uzevši sve karakteristike u obzir, vredi kupiti.
2. NYX Taupe rumeniloS razlogom jedno od najpopularnijih sredstava za konturisanje. Savršena boja. Nema ni trunke narandžastog u sebi, potpuno hladna i mat. Rumenilo umereno naneto deluje kao senka, što i jeste poenta konturisanja. Uz to, ja ga koristim i kao senku za oči, za definiciju pregiba i veoma sam zadovoljna efektom. Svakako ga vredi imati u svojoj kolekciji šminke, jer se za oko 500 dinara dobije sjajan 2 u 1 proizvod.
3. Avon baza za senke: Baza za senke - dok je ne koristiš, misliš da je još jedan u moru mamipara, kad je kupiš, shvatiš da zaista vredi uložiti tih 500 dinara u proizvod koji će ti ujednačiti boju kapaka, a ako se odlučiš da staviš i senku, držati je na mestu i pojačati njen intenzitet. Sve ove stvari Avonova baza jako lepo radi, tako da nam predviđam dugo i lepo druženje i ubuduće.