петак, 22. септембар 2017.

Srpski jezik kao strani (master) - info i utisci

Pošto mi se od septembra javljaju ljudi sa pitanjima u vezi sa ovim master programom, cenim da će za sve zainteresovane za ovaj program biti korisno da pročitaju sve informacije i utiske na jednom mestu. U nastavku sledi kombinacija pitanja koje sam dobijala, kao i onih koje sam sama smislila, a verujem da bi vas odgovori mogli zanimati.



Ko sve može da upiše ovaj master?

Naslov master programa zvuči kao da je namenjen samo srbistima, ali u samom konkursu to nije navedeno kao uslov, tako da su i ga ljudi sa drugih katedara upisivali i lepo se na njemu snašli. Ipak, podrazumeva se da vam je za predavanje srpskog strancima potreban odličan nivo znanja jezika (znači, da se ne pitate koji li je to padež u rečenici i sl.). Iako se znanje srpskog jezika ne proverava, na predavanjima se polazi od toga da vi gramatiku već znate i onda učite novi pristup - kako da ta znanja na potpuno drugi način predajete strancima.

Koji prosek mi je potreban za budžet?

Prošle godine je od 20 budžetskih mesta bilo popunjeno 19, tako da je na master upao svako ko se potrudio da podnese prijavu. Međutim, čini mi se da ove godine vlada veće interesovanje za ovim programom (samo meni se javilo 5-6 ljudi ljudi do sad), tako da ne bih preporučila kalkulisanje i varijantu: Hajde da upišem bilo šta, iako me to uopšte ne interesuje, samo da upadnem na budžet. S obzirom na to da se može konkurisati samo na jedan master program na našem fakultetu, preporučila bih da to bude ono što vas najviše zanima i čime želite da se bavite, a ne da jurite budžet i ostanete kratkih rukava.

Kada počinju predavanja, u kom su terminu i da li su obavezna?

Nama su predavanja počela početkom novembra, pa verujem da se taj termin neće drastično menjati. Imajte u vidu da obaveštenje prošle godine nije stajalo na sajtu, već samo ispred Centra za srpski jezik kao strani, pa su neki ljudi malo ili mnogo zakasnili na početak predavanja čekajući informacije u elektronskom obliku (Čekajući Godoa). Predavanja su nam, koliko me sećanje služi, uglavnom bila radnim danima između 11 i 3 i obavezna su, i to s razlogom - većina predmeta je praktično orijentisana da vas osposobi za predavanje strancima. Naravno, ukoliko je neko zaposlen, mislim da može da se dogovori sa profesorima, ali ne možete upisati i nikad se ne pojaviti na predavanjima, jer vas mrzi da dođete do fakulteta. Uostalom, deo gradiva za ispite se uči iz beležaka, pa biste morali da zavisite od nečije sposobnosti da dobro i čitko hvata beleške i dobre volje da ih sa vama i podeli.

Kakvi su predavači i ispiti?

Kvalitet predavanja, posvećenost predavača i uopšte odnos prema studentima je nešto što na ovom fakultetu ni u ludilu ne bih mogla da očekujem. Osim što se zaista trude da nas nauče i osposobe za rad, prema nama su veoma prijatni, otvoreni da odgovore na sva pitanja i pomognu. Imali smo priliku, ko je hteo, da prisustvujemo predavanjima i okupljanjima posvećenim srpskom kao stranom za migrante, a primali smo i obaveštenja za razne događaje koji bi nam mogli biti značajni.
Za ispite treba da se uči, ali nije to ništa prezahtevno i nesavladivo, tako da to, uz uloženo vreme i intelektualni trud, ne bi trebalo da predstavlja problem.

Da li mogu sa ovim masterom da predajem u školi?

E, na poslednje pitanje ne znam odgovor, ali znam kako da ga vi saznate. Nezvanično su nam rekli da bez problema možemo da predajemo, ali za te zavrzlame oko zakonskih regulativa, metodičkih poena i zvanja koja mogu da predaju u školi nije odgovoran fakultet. Tako da, ukoliko vam je baš stalo do toga da radite u školi - raspitajte se za zvanje, metodičke poene sa osnovnih i master studija i iščitajte delove zakona vezane za to ko može da predaje u školi (ima na internetu tačno navedeno čak i koji su brojevi Službenog glasnika u pitanju) i onda ćete imati tačnu i celovitu informaciju o tom pitanju.

U svakom slučaju, ukoliko biste želeli da razgovarate i sa nekim od profesora, toplo preporučujem da odete do Centra za srpski jezik kao strani i tamo se raspitate; biće radi da vam odgovore.

Nadam se da sam odgovorila barem na neka od pitanja koja vam se vrzmaju po glavi, a ako vas zanima još nešto, pišite u komentarima. Srećno na upisu!


уторак, 21. фебруар 2017.

Učenje stranih jezika: govor i strah od grešaka (+ događaj Language cafe)

Kao neko ko ima iskustva sa učenjem stranih jezika i ko na master studijama proučava podučavanje srpskog jezika kao stranog, verujem da mogu da napišem ponešto korisno o učenju stranih jezika. U prvom tekstu na ovu temu bacam se na, za mnoge, kako imam prilike da primetim, kamen spoticanja pri učenju stranih jezika - usmeni govor. Sasvim je prirodno da razvijanje ove veštine nije lako. Naime, za razliku od čitanja i slušanja, kada je dovoljno da prepoznamo ono što smo naučili i razumemo jezik, prilikom govora (i pisanja, no o tome drugom prilikom) mi aktivno koristimo svoja znanja i stvaramo iskaze na određenom jeziku, što je znatno složeniji proces. Zato ni ne čudi da su govor i pisanje najmanje za trećinu slabije razvijeni od čitanja i slušanja i da je potrebno uložiti veliki trud kako ne biste došli u situaciju znam ja (npr.) španski, sve razumem, samo ne umem da govorim.




Da li sve razumem, samo ne umem da govorim zaista može označavati znanje nekog jezika? Dakako, ako razumete neki jezik, to je bolje nego ništa i dobra je osnova za dalje napredovanje, ali bez sve četiri jezičke veštine nema govora o istinskom znanju stranog jezika (osim onog koji nema pismo, naravno).

Glavni i neizostavni način da unapredite govor jeste - vežbanje, i to od samog početka učenja stranog jezika, i od tada je potrebno je vežbati kontinuirano, jer ova veština najbrže zarđa kada se ne neguje i zapostavi. Već od prvog časa moguće je sklopiti nekoliko jednostavnih rečenica i već tada treba početi sa kombinovanjem elemenata i stvaranjem prostih iskaza, koji će vremenom postati složeniji, stilski uobličeniji i lepši. Nikada nije previše rano za uvežbavanje veštine govora.




Ipak, tom prilikom će gotovo sigurno doći do onoga što je mnogima veliki problem i zbog čega zaziru od uvežbavanja govora - pravljenje grešaka. Pretpostavljam da je odnos prema greškama pri učenju stranog jezika ništa više do odraz odnosa koji pojedinac ima prema greškama u životu, za šta nisam stručna da pomognem, ali ipak bih pokušala da dam skromni doprinos rešavanju tog problema.

Na pamet mi padaju dva uzroka za zaziranje od grešaka, a ako se setite još nekog, pišite u komentarima, pa da zajedno pokušamo da to rešimo. Prvi je osećaj čoveka da je manje vredan kao osoba kad nešto pogreši, jer on svoj postupak poistovećuje sa sobom, što verovatno ima korene u vaspitanju u kojem su roditelji dramili i grdili dete za svaku grešku koju napravi, pritom njegov postupak izjednačujući sa njegovom ličnošću. Istina je da, kad grešite, niste loš čovek, već ste samo to - čovek. Uostalom, grešićete u svakom slučaju, neće vam težnja savršenstvu i cimanje oko grešaka pročistiti život od njih, naprotiv.

Kao drugi problem uočavam strah od podsmeha i neodobravanja sredine. Jeste, teško je kad ljudi na nas tako reaguju, pogotovo onima čija je sigurnost u sebe krhka, nestalna i nestabilna, bilo uopšteno bilo za konkretnu oblast. U vezi s time imam dobru vest: još se nisam susrela sa izvornim govornikom ili strancem koji bi ismejao ili izrazio negodovanje na račun mog nivoa vladanja nekim stranim jezikom. Naprotiv, ljudi su ljubazni, prijatni, drago im je što učiš njihov jezik i govore ti da super pričaš, čak i ako si na početnom nivou, što može delovati veoma ohrabrujuće. Ako i naiđete na hejtera, znajte da je to teški kompleksaš i ne dozvolite mu da vas ubije u pojam. Koji god da je vaš nivo znanja, vi ste uložili rad i trud u sticanje tog znanja i zbog toga treba da budete nepokolebljivo ponosni na sebe.




Imajući sve ovo u vidu, predlažem da se na vežbanje ili obnavljanje govorenja stranog jezika bacite već danas na događaju Special language cafe, koji se organizuje u KC Gradu i počinje u 8 sati uveče. Događaj je osmišljen tako da svaki jezik ima svoj sto, za kojim sede i izvorni govornici i ljudi koji uče jezik koji se govori za stolom kao strani, što je sjajna prilika da se jezik provežba van učionice u prijatnoj, opuštenoj i podržavajućoj atmosferi.

Kako vi vežbate da govorite na stranom jeziku?

Sve slike preuzete su sa sajta pixabay.






недеља, 12. фебруар 2017.

Kako da kvalitetno kasnite - uvek i svuda

Dosadilo vam je da svuda stižete prvi i na vreme ili što vam je kašnjenje tek mestimična, nesigurna i nestalna životna navika? Ekspert iz ove oblasti sa relevantnim višegodišnjim iskustvom nesebično sa vama deli niz saveta čijom će doslednom primerom vaše kašnjenje iz upitnog i povremenog preći u sigurno i konstantno. Podeljeni po tematskim jedinicama uz metodičko korak-po-korak objašnjavanje, saveti su raznovrsni i maksimalno prilagođeni za jednostavnu primenu. Najbolji rezultati se dobijaju, naravno, kombinovanjem, ali se početnicima savetuje da polako, jedan po jedan savet implementiraju u svoju svakodvevnu rutinu.



1. Buđenje: Ako ste te nesreće da morate da idete negde maltene čim se probudite, neizostavno će vam zatrebati alarm. Prilikom razmišljanja za koliko sati da navijete alarm, vodite računa o tome da je vašem telu neophodan san i da je što više sna za vas prioritet, a kada se probudite, na brzinu ćete stići da se spremite i krenete iz kuće. Kada vam zazvoni alarm prvi put, nemojte zaboraviti da postoji i opcija da taj alarm odložite za 10 minuta i tako sebi obezbedite dodatni, okrepljujući san ili da se za to vreme lagano razbudite i bacite pogled na mejlove i društvene mreže kad ste već kod kuće i imate bežični internet. Razmišljajte ovako: Neće mi tih 10 minuta mnogo uticati na spremanje, a mnogo će mi značiti.

2. Higijena: Preporučuje se da svoje održavanje higijene obavite pred izlaska iz kuće, ali nemojte se mnogo opterećivati time. Računajte da vam je pola sata dovoljno da se istuširate, operete zube, nanesete kreme, očešljate i osušite kosu i, kao i kod prvog saveta, kako se to vreme približi, ipak iskoristite 5-10 minuta da nešto drugo obavite i budite optimista - što može za pola sata, može i za 20 minuta. U kupatilo sa sobom ne nosite sat i telefon da vam prave presiju, već se tuširajte, pritom pevajući i sanjareći, ko da sutra ne postoji. Razmišljajte ovako: Moj unutrašnji sat me neće izneveriti, sigurno na sve ovo neću utrošiti više vremena nego što je planirano.

3. Sređivanje: Ako ste muškarac i imate kosu koju možete stilizovati, to uopšte ne računajte kao radnju koja oduzima neku količinu vremena, zašto biste trivijalnih 1-2 minuta, tako malo vremena, uopšte uračunavali u svoju vremensku organizaciju? Ako ste pak žena i želite da se našminkate, računajte da vam je 5 minuta potrebno za svakodnevnu šminku i maksimalno 10 za malo složeniju, s tim da, s verom u sebe, možete vi to da obavite i brže. Nikako nemojte unapred razmišljati o tome kako ćete se našminkati, već se prepustite trenutnom nadahnuću. Razmišljajte ovako: Oslanjam se na svoju intuiciju i puštam da me ona vodi.

4. Odeća i asesoari: Planirate unapred šta ćete obući prilikom izlaska iz kuće? Kakav danak neiskustvu! Izbor odeće treba da vam je nejasan i maglovit sve do trenutka kada morate da izletite iz kuće. Najbolje je da vam odeća koju imate bude raspoređena na više mesta, tako da niste baš sasvim sigurni gde je šta, kao ni čime tačno raspolažete, šta je oprano i ispeglano. U torbu takođe ne treba da stvari ranije pakujete, to ćete kad budete kretali lako da pronađete po raznim krajevima svog životnog kutka. Nemojte uopšte da planirate da će vam pronalaženje odgovarajućih odevnih komada, pakovanje torbe i obuvanje oduzeti bilo kakvo vreme, već računajte na to da će se te stvari, kad već treba da pođete (i pritom već kasnite, jer ste primenili prethodne savete) magično sprovesti u delo u jednom trenutku u vremenu. Razmišljajte ovako: Vreme je relativno.

5. Prevoz: Ako idete na nepoznato mesto, nemojte previše da se brinete oko toga koliko će vam tačno vremena biti potrebno da stignete do tamo, već, oslanjajući se na prethodno životno iskustvo, pustite da vam se vremenska odrednica sama javi u svesti i tom prilikom verujte svojoj podsvesti i unutrašnjem biću. Tačnu lokaciju tog mesta nema potrebe da proveravate unapred ako imate mape na mobilnom - proverićete usput. Ako idete na neko već poznato mesto, znate koliko vam je vremena potrebno u optimalnom slučaju (kada vam prevoz stigne na vreme, u saobraćaju nije gužva i otvaraju vam se sva zelena svetla), prosečno i kada vas snađe situacija da vam ni prevoz ne dolazi ni saobraćaj ne teče glatko. Pošto je u životu najvažnije biti optimističan i pozitivan, računajte uvek na optimalan slučaj kada planirate koliko će vam vremena biti potrebno do određene destinacije. Ako ste vozač, osim podrazumevanog saobraćaja bez zastoja, planirajte da ćete, nevezano za doba dana, na slobodno parking mesto naići odmah, u neposrednoj blizini svog odredišta. Razmišljajte ovako: Biće sve u redu.

Koji su vaši saveti za kvalitetno kašnjenje?



понедељак, 06. фебруар 2017.

Pripovesti Barta Bidla za bajkovit početak nedelje

Nakon premišljanja pisati ili ne pisati o knjizi bajki, odlučila sam da joj moram posvetiti tekst na blogu. Zašto? Zato što i vrapci na grani znaju i pevaju o tome kako treba gajiti dete u sebi, a gde ćete bolji način za to od čitanja bajki i prepuštanja maštovitosti uzbudljivih avantura u ušuškanom ambijentu sigurnog srećnog završetka?


Takođe, imam utisak da dosta ljubitelja Harija Potera nije pročitalo ovu knjigu Dž. K. Rouling, što je životna pogreška koja se što pre mora ispraviti :). (Ako je neko napravio toliku grešku da ni Harija Potera nije pročitao, neka prvo odvoji dve nedelje i učini svoj život lepšim čitajući ovaj čarobni serijal.)

Hari Poter, Dž. K. Rouling, Priča o tri brata



Za ovu knjigu odvojte jedno popodne, bezobavezno i bezinternetno popodne, i stavite realnost na pauzu, kako biste što više uživali u čaroliji ovih bajki. Čarobnjačkih bajki. Čak i njima, čiji je svet ispunjen magijom, potrebne su priče još nestvarnije i srećnije da u njih bezbrižno utonu.



Sa jednom od njih smo već imali priliku da se upoznamo čitajući 7. deo, Hari Poter i relikvije smrti - sa Pričom o tri brata, u kojoj braća, nadmudrivši samu Smrt, od nje dobijaju darove po želji. S obzirom na to da saznajemo da te relikvije postoje i u čarobnjačkom svetu, veoma je zanimljivo posmatrati odnos stvarnosti (postojanje relikvija) i legende vremenom ispletene oko njih.

(Koga zanima kako nastaju legende i koliko istine u njima ima, neka pročita knjigu Na Drini ćuprija.)


Ako ste uživali u Priči o tri brata, vrlo je verovatno da će vam se svideti i ostale četiri priče u knjizi. Osim samih priča (pokušavam da vas ubedim da ih pročitate ne otkrivajući fabulu) zanimljivi su i propratni komentari Albusa Dambldora, što ovu knjigu dodatno izdvaja od drugih, tipičnih knjiga bajki. Naime, svaka bajka upotpunjena je pronicljivim Dambldorovim objašnjenjima i kritikama i začinjena je po kojim novim detaljem iz sveta Harija Potera.


Još jedna prijatna i pozitivna neobičnost u ovim pričama jeste uloga ženskih junaka. Umesto pasivnih princeza, koje čekaju bogom danog muškarca, princa na belom konju, da ih spase od nevolja i donese im sreću, junakinje ovih bajki se aktivno bore za ostvarenje svojih ciljeva, što je još jedan mali ali lep i važan korak ka dostizanju pune ravnopravnosti žena. Ovo je inače tema koja mene pokreće i o njoj sam već pisala ovde i pomenula je ovde.


Pripovesti Barta Bidla izdaje Čarobna knjiga, povez je tvrd, papir standardan (loš), a cena je oko 600 dinara u knjižarama. Profit od prodaje ide humanitarnoj organizaciji Lumos, koja pomaže ugroženoj deci.

P. S. Ako vam se svideo ovaj prikaz, moguće je da ćete uživati i u utiscima o ovoj knjizi.







понедељак, 02. јануар 2017.

Karlo Roveli: Sedam kratkih lekcija iz fizike

Praznici - vreme koje jedva dočekamo da se psihički i fizički odmorimo i da se napunimo energijom za nove izazove koji nam slede. Međutim, smatram da je i u vreme praznika dobro naći načina da se uradi koja vežbica mentalne gimnastike (setite se Kranga iz Nindža Kornjača kako proteže pipke), da odmaranje ne bi preraslo u besciljnu tupost. U to ime preporučujem za sve koji nisu voleli fiziku u školi, ali su radoznalog duha i vole da saznaju nove stvari, da se upuste u pohađanje Sedam kratkih lekcija iz fizike Karla Rovelija. Kao osoba koja je s prirodnim naukama na Vi i koja beži od njih ko đavo od krsta, tvrdim da ovo nije ni nalik dosadnim časovima u školi. Naprotiv, autor se čitaocu obraća jezikom običnog čoveka i na zanimljiv način predstavlja aktuelne teme i teorije u fizici, kao što su kvanti, teorija relativiteta, čestice i ustrojstvo svemira. Da bih Vam dočarala o čemu se radi, u nastavku ću dati pregled prve lekcije, uz osvrt na generalni utisak i tehničke podatke o knjizi.

Ovaj svojevrsni dizajnerski poduhvat mojih je ruku delo.

Koja je to najlepša teorija na svetu? Društvenjaci bi verovatno rekli - nijedna. Međutim, u knjizi je ovo naziv za prvu lekciju, a odnosi se na Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti. Autor nas u priču uvodi suptilno, pa na početku daje biografski podatak: Albert Ajnštajn je godinu dana nakon srednjeg obrazovanja proveo u besciljnom gluvarenju. I pritom nije propo, što ide u prilog činjenici da nam ne mora propasti život ako iz bilo kod razloga na neko vreme skrenemo sa duboko utabanog i socijalno očekivanog puta obrazovanje - posao - porodica. Što bi autor rekao: Nigde ne možete stići bez 'gubljenja' vremena. Naravno, sve sa merom, ne propagira se da se odmaranje protegne na ceo život. I Ajnštajn je nakon tog perioda radio vredno, bez odustajanja, i nakon deset godina od početka postavke objavio Opštu teoriju relativnosti. Pisac zatim uz lični doživljaj daje priču o samoj teoriji i približava je čitaocu jasnim, svedenim, ali pre svega zanimljivim pripovedanjem. Sve je potkrepljeno shvatljivim primerima, a poznato je da konkretizacija doprinosi razumevanju. Na kraju je čak data i jednačina i uzgredno je pomenuta Rimanova matematika kao nešto što vredi izučiti. Svaka čast njemu na entuzijazmu i nastavničkom pristupu, ali dubljim proučavanjima se ne bih bavila. Dovoljno je što sam, podstaknuta pročitanim, sama našla nekoliko videa sa objašnjenjima i vizuelnim prikazom Teorije relativiteta.

Iako je knjiga pisana za neupućene, neke stvari bi ipak valjalo znati, ali to je sve na nivou osnovnog i krajnje bazičnog obrazovanja. Na primer, poželjno je imati neku ideju o tome šta su atomi i elektroni da bi se uspešnije pratio tekst o kvantima. Ukoliko ste baš zarđali i vreme vas je pregazilo, nećete moći knjigu da pratite laganim čitanjem bez imalo ulaganja napora i koncentracije, već ćete se zamisliti i uložiti vreme i trud da shvatite šta sve tu u stvari piše, ali čak ni u tom slučaju čitanje ne izlazi iz domena prijatnog. U razumevanju dosta pomažu i ilustracije (bilo bi bolje da su u boji, a ne crno-bele), posebno u lekciji o arhitekturi kosmosa, u kojoj je prikazan razvitak poimanja kosmosa od početka civilizacije do danas. Veoma je zanimljivo pratiti menjanje i razvitak čovekovih pogleda i naučnih dostignuća, kao i sagledati koliko smo napredovali od XX veka do sad i to uporediti sa sveukupnom ranijom civilizacijom.

Ono što meni kao društvenjaku ipak stvara poteškoće jeste da, ma koliko podrobno bilo objašnjeno, zamislim ponešto od opisanog, npr. zakrivljeni prostor, kvante i nepostojanje uobičajeno shvačenog vremena. Pritom me malo nervira što se vasiona uporno naziva vaseljena, no za to ne znam da li ima veze sa originalom ili je do našeg prevodioca i lektora knjige.

Dobra stvar za one koji nemaju vremena da čitaju jeste to što knjiga ima samo 75 stranica i pritom je podeljena u 7 lekcija, što bi značilo oko 10 stranica po lekciji, pa ako čitate jednu lekciju dnevno, uopšte vam neće oduzeti mnogo vremena (i inače, ako zapadnete u čitalačku krizu, pokušajte da se vratite u štos čitanjem knjiga koje imaju jasno odeljene i ne nužno povezane celine, npr. zbirke pripovedaka). Ekološki osvešćenim ljudima će se svideti i to što knjiga ima FSC oznaku, što znači da pripada projektu odgovornog upravljanja šumama.

Puna cena knjige je 400 (pardon, 399) dinara, a izdavač je Laguna, tako da se u knjižarama Delfi može kupiti sa popustom, pa onda košta oko 350 dinara.



среда, 09. новембар 2016.

L'occitane balzam solidarnosti i kako pomoći osnaživanju žena

Ponestaje mi omiljeni balzam za usne, dobijam neke pare i u tom trenutku izlazi mi reklama za L'occitane balzam solidarnosti - bolji trenutak nije mogla da ubode. Saznajem da kupovinom balzama mogu da podržim projekat ekonomskog osnaživanja žena u svetu, a da ujedno, priuštivši kvalitetan proizvod, ugodim i sebi. Pošto mi je veoma stalo do postizanja ravnopravnosti žena (o čemu sam pisala ovde i u gostujećem postu kod drage Di) i mislim da je najlepše kad se spoji lepo i korisno, jedva sam dočekala da odem do njihove radnje.

L'occitane solidarity balm
L'occitane solidarity balm

Ulazim napokon u radnju, ne opažam solidarity balm, te pitam prodavačicu za njega. Ona ga vadi iz neke ladice - balzam nije izložen na vidnom mestu, za šta lično mislim da je zaista šteta - i nudi mi dva ukusa mirisa: ružu i ljubičicu. Tražim tester, kaže da ga nema (opet šteta), ali nudi mi da pomirišem druge proizvode tih mirisnih nota. Iako oba lepo mirišu, odlučujem se za ljubičicu, jer taj miris ređe imam priliku da osetim u kozmetičkim proizvodima.

L'occitane solidarity balm
L'occitane balzam solidarnosti - ljubičica i ruža

Dolazim kući. U prelepo dizajniranoj kvalitetnoj kutiji čeka me izdašnih 20 g balzama. Između poklopca i balzama stoji zaštitni papirić, tako da možete biti sigurni da ga niko pre vas nije dirao. Sam proizvod je veoma gust i prstom se može, uz sav trud, pokupiti vrlo mala količina balzama, tako da je neophodno 2-3 puta ponoviti postupak, što mi je u početku pomalo smetalo, ali sada sam se već navikla. No, uprkos svojoj gustini, balzam se veoma lepo razmazuje po usnama i na njima dugo ostaje, što mi veoma prija, jer volim osećaj klizenja, kad mi usne jedna o drugu ne zapinju. Iako ga ne smatram najboljim balzamom ikada (to je za sada Skizz), veoma je blizu tog počasnog mesta, jer sjajno neguje i smatram da ga vredi imati u svojoj kolekciji kao kvalitetnu kućnu mazalicu sjajnog odnosa cene, količine i kvaliteta. Sastojci se nalaze na poleđini ambalaže, koga interesuje, može ih videti na slici.

L'occitane solidarity balm inci
L'occitane balzam solidarnosti - sastojci 

Evo i nekih nepoetičnih, ali za neke možda korisnih informacija. Cena balzama je 650 dinara. Sav prihod od prodaje (maloprodajna cena minus cena proizvodnje i troškova transporta) ide u Fondation L'occitane - njihovu humanitarnu fondaciju. Na zvaničnom sajtu Fondacije nema podrobnijih informacija o trenutnoj humanitarnoj kampanji, a lokalni sajt je žalosno siromašan informacijama, tako da te pojedinosti za sada ne znam. Uz kupovinu sam dobila karticu lojalnosti, na kojoj se tom kupovinom, s obzirom na to da je humanitarnog karaktera, ne dobijaju bodovi, ali se zato može koristiti pri budućim kupovinama, kao i nekoliko uzoraka. Kartica vam može koristiti samo ako dosta novca ostavite u njihovoj prodavnici (tek na 10000 dinara se dobija poklon), ali ako ste veran kupac, svakako može značiti.



P. S. Trenutno ste u crkveni miš životnoj fazi, a želite da doprinesete boljem položaju žena? Ako ste u Beogradu neke srede između 12 i 4 popodne, možete svratiti do Trga republike i svojim potpisom podržati inicijativu da se 18. maj proglasi danom sećanja na ubijene žene, žrtve nasilja, o čemu više možete pročitati ovde. Naime, u poslednjih 10 godina je skoro 400 (!) žena stradalo u porodičnom nasilju, a takve žrtve kao društvo i kao ljudska bića ne bismo smeli da dopustimo niti preko njih da olako prelazimo, već da učinimo sve što je u našoj moći da se takvi zločini što pre bespogovorno spreče.