недеља, 29. мај 2016.

Ain't your mama и равноправност жена

Не улазећи у уметничку вредност ове песме, осврнула бих се на важност поруке коју нам она шаље – да жени није дужна да се у брачној и/или емотивној заједници сама бави кућним пословима. Ово је посебно важно на нашим просторима, где се, чак и сада када су оба партнера запослена и самим тим подједнако заузета,одржавање домаћинства и васпитавање деце неравномерно распоређују, те се подразумева да је жена задужена то да обави, док мушкарац евентуално може да се смилује и да јој понекад помогне. Част изузецима.

ruza, rose


Суштинска неједнакост жена присутна је, у мањој или већој мери, у свим деловима света, а предвиђа се да ће се потпуна равноправност постићи тек за преко 100 година, што звучи заиста поражавајуће. Иако је много учињено, има још доста да се ради и у том смислу чврсто верујем да је сваки напор који уложимо у подизању свести о положају жена и непристајање на неравноправан третман (нпр. при прослави чувеног Осмог марта, о чему сам писала овде) мали али значајан и неопходан корак напред ка пуној једнакости.

У том смислу сматрам ову песму веома значајном, јер се обраћа великој групи људи и на једноставан, неоптерећујућ и забаван начин им јасно преноси суштину. Неки јој могу замерити тривијалност и неозбиљност, што је раније генерално била и моја грешка, али чувши мишљење да је некад зарад вишег циља потребно и тако нешто да би се допрло до ширих слојева друштва (јер нису пријемчиви за сложеније форме), благонаклоно и са симпатијама гледам на такве подухвате.

Заблуде да су данас мушкарци и жене у истом положају у сваком аспекту живота треба демистификовати кад год је могуће, макар вас други сматрали окорелом феминисткињом или феминистом. Таквима ће вас сматрати или људи ограничених капацитета, они којима равноправност не одговара или неки што само лажу друге (и себе) да су модерни. То су сви они којима не смета чињеница да се неће гледати благонаклоно на девојчицу која би у школи играла фудбал уместо да прескаче вијачу и којима је страшније да жена буде пијана, да пуши и пљује по улици него да исто то ради мушкарац (радња је сама по себи грозна или не и то не зависи од пола особе која је врши).

Примера је, нажалост, много, а на нама је да их будемо свесни и да се сходно својим могућностима боримо за промене. Поред повремених разговора с пријатељима и покушаја подизања свести недовољно освешћених и неистомишљеника, и ово је мој скромни допринос. Овом приликом позивам све који су отворили текст и истрајно дошли до краја да и сами ураде нешто добро за побољшање положаја жена, јер је чак и најмања разлика разлика.



недеља, 22. мај 2016.

Хор бечких дечака – утисци са наступа


Хор бечких дечака – оличење полумиленијумске традиције и културе која одолева зубу времена. Њихов наступ у Србији значајан је за нашу сиромашну уметничку понуду, а велико интересовање за догађај, како желим да верујем, знак да није баш свима у Србији укус на ниске гране пао. У квалитет, у који нисам сумњала, уверила сам се синоћ заједно са дупке пуном салом Сава центра. 


Цео наступ био је оличење врхунске професионалности, класике додирнуте модерношћу и хармоније звука. На једноставно и елегантно уређеној бини 23 дечака су нас, инспирисана Жилом Верном, уз помоћ диригента Луиза Ђи Годоја повела на осамдесетоминутно музичко путовање око света. Током регуларног дела програма обишли смо Француску, Италију, Арабију, Индију, Кину, Јапан, САД (чини ми се да су оне добиле најслабији аплауз) и Исланд, уз незаобилазни излет у Бечу.  Милина је било препустити се мелодијама различитих народа и доба и уживати у њиховом савршеном извођењу.

Задивили су ме њихова увежбаност и усаглашеност и певање које не звучи ни мушки ни женски ни сасвим дечије – већ баш анђеоски, ма колико тај епитет некоме патетично и отрцано звучао. Током целог путовања осећала сам склад и потпуно одсуство досаде и замора и наступ сам испратила са пуном пажњом, имајући утисак да бих тако могла да их слушам, што би се рекло, до прекосутра.


Врхунац одушевљења у сали наступио је када су нам, након званичног дела програма, пренели свој доживљај Србије песмом Нишка бања. Одабравши песму која звучи изворно и обрадивши је хорски, направили су пун погодак. Стварно је велика част да један овакав састав уложи време и труд у учење српске песме. После тога су добили убедљиво најјачи и најдужи аплауз од публике коју су подигли на ноге. Песму касније концерт је био готов, а ја сам са њега отишла са жељом да их још који пут уживо одслушам.