Učenje stranih jezika: govor i strah od grešaka (+ događaj Language cafe)

Kao neko ko ima iskustva sa učenjem stranih jezika i ko na master studijama proučava podučavanje srpskog jezika kao stranog, verujem da mogu da napišem ponešto korisno o učenju stranih jezika. U prvom tekstu na ovu temu bacam se na, za mnoge, kako imam prilike da primetim, kamen spoticanja pri učenju stranih jezika - usmeni govor. Sasvim je prirodno da razvijanje ove veštine nije lako. Naime, za razliku od čitanja i slušanja, kada je dovoljno da prepoznamo ono što smo naučili i razumemo jezik, prilikom govora (i pisanja, no o tome drugom prilikom) mi aktivno koristimo svoja znanja i stvaramo iskaze na određenom jeziku, što je znatno složeniji proces. Zato ni ne čudi da su govor i pisanje najmanje za trećinu slabije razvijeni od čitanja i slušanja i da je potrebno uložiti veliki trud kako ne biste došli u situaciju znam ja (npr.) španski, sve razumem, samo ne umem da govorim.

Da li sve razumem, samo ne umem da govorim zaista može označavati znanje nekog jezika? Dakako, ako razumete neki jezik, to je bolje nego ništa i dobra je osnova za dalje napredovanje, ali bez sve četiri jezičke veštine nema govora o istinskom znanju stranog jezika (osim onog koji nema pismo, naravno).

Glavni i neizostavni način da unapredite govor jeste - vežbanje, i to od samog početka učenja stranog jezika, i od tada je potrebno je vežbati kontinuirano, jer ova veština najbrže zarđa kada se ne neguje i zapostavi. Već od prvog časa moguće je sklopiti nekoliko jednostavnih rečenica i već tada treba početi sa kombinovanjem elemenata i stvaranjem prostih iskaza, koji će vremenom postati složeniji, stilski uobličeniji i lepši. Nikada nije previše rano za uvežbavanje veštine govora.

Ipak, tom prilikom će gotovo sigurno doći do onoga što je mnogima veliki problem i zbog čega zaziru od uvežbavanja govora - pravljenje grešaka. Pretpostavljam da je odnos prema greškama pri učenju stranog jezika ništa više do odraz odnosa koji pojedinac ima prema greškama u životu, za šta nisam stručna da pomognem, ali ipak bih pokušala da dam skromni doprinos rešavanju tog problema.

Na pamet mi padaju dva uzroka za zaziranje od grešaka, a ako se setite još nekog, pišite u komentarima, pa da zajedno pokušamo da to rešimo. Prvi je osećaj čoveka da je manje vredan kao osoba kad nešto pogreši, jer on svoj postupak poistovećuje sa sobom, što verovatno ima korene u vaspitanju u kojem su roditelji dramili i grdili dete za svaku grešku koju napravi, pritom njegov postupak izjednačujući sa njegovom ličnošću. Istina je da, kad grešite, niste loš čovek, već ste samo to - čovek. Uostalom, grešićete u svakom slučaju, neće vam težnja savršenstvu i cimanje oko grešaka pročistiti život od njih, naprotiv.

Kao drugi problem uočavam strah od podsmeha i neodobravanja sredine. Jeste, teško je kad ljudi na nas tako reaguju, pogotovo onima čija je sigurnost u sebe krhka, nestalna i nestabilna, bilo uopšteno bilo za konkretnu oblast. U vezi s time imam dobru vest: još se nisam susrela sa izvornim govornikom ili strancem koji bi ismejao ili izrazio negodovanje na račun mog nivoa vladanja nekim stranim jezikom. Naprotiv, ljudi su ljubazni, prijatni, drago im je što učiš njihov jezik i govore ti da super pričaš, čak i ako si na početnom nivou, što može delovati veoma ohrabrujuće. Ako i naiđete na hejtera, znajte da je to teški kompleksaš i ne dozvolite mu da vas ubije u pojam. Koji god da je vaš nivo znanja, vi ste uložili rad i trud u sticanje tog znanja i zbog toga treba da budete nepokolebljivo ponosni na sebe.

Imajući sve ovo u vidu, predlažem da se na vežbanje ili obnavljanje govorenja stranog jezika bacite već danas na događaju Special language cafe, koji se organizuje u KC Gradu i počinje u 8 sati uveče. Događaj je osmišljen tako da svaki jezik ima svoj sto, za kojim sede i izvorni govornici i ljudi koji uče jezik koji se govori za stolom kao strani, što je sjajna prilika da se jezik provežba van učionice u prijatnoj, opuštenoj i podržavajućoj atmosferi.

Kako vi vežbate da govorite na stranom jeziku?

Sve slike preuzete su sa sajta pixabay.

Kako da kvalitetno kasnite - uvek i svuda

Dosadilo vam je da svuda stižete prvi i na vreme ili što vam je kašnjenje tek mestimična, nesigurna i nestalna životna navika? Ekspert iz ove oblasti sa relevantnim višegodišnjim iskustvom nesebično sa vama deli niz saveta čijom će doslednom primerom vaše kašnjenje iz upitnog i povremenog preći u sigurno i konstantno. Podeljeni po tematskim jedinicama uz metodičko korak-po-korak objašnjavanje, saveti su raznovrsni i maksimalno prilagođeni za jednostavnu primenu. Najbolji rezultati se dobijaju, naravno, kombinovanjem, ali se početnicima savetuje da polako, jedan po jedan savet implementiraju u svoju svakodvevnu rutinu.

1. Buđenje: Ako ste te nesreće da morate da idete negde maltene čim se probudite, neizostavno će vam zatrebati alarm. Prilikom razmišljanja za koliko sati da navijete alarm, vodite računa o tome da je vašem telu neophodan san i da je što više sna za vas prioritet, a kada se probudite, na brzinu ćete stići da se spremite i krenete iz kuće. Kada vam zazvoni alarm prvi put, nemojte zaboraviti da postoji i opcija da taj alarm odložite za 10 minuta i tako sebi obezbedite dodatni, okrepljujući san ili da se za to vreme lagano razbudite i bacite pogled na mejlove i društvene mreže kad ste već kod kuće i imate bežični internet. Razmišljajte ovako: Neće mi tih 10 minuta mnogo uticati na spremanje, a mnogo će mi značiti.

2. Higijena: Preporučuje se da svoje održavanje higijene obavite pred izlaska iz kuće, ali nemojte se mnogo opterećivati time. Računajte da vam je pola sata dovoljno da se istuširate, operete zube, nanesete kreme, očešljate i osušite kosu i, kao i kod prvog saveta, kako se to vreme približi, ipak iskoristite 5-10 minuta da nešto drugo obavite i budite optimista - što može za pola sata, može i za 20 minuta. U kupatilo sa sobom ne nosite sat i telefon da vam prave presiju, već se tuširajte, pritom pevajući i sanjareći, ko da sutra ne postoji. Razmišljajte ovako: Moj unutrašnji sat me neće izneveriti, sigurno na sve ovo neću utrošiti više vremena nego što je planirano.

3. Sređivanje: Ako ste muškarac i imate kosu koju možete stilizovati, to uopšte ne računajte kao radnju koja oduzima neku količinu vremena, zašto biste trivijalnih 1-2 minuta, tako malo vremena, uopšte uračunavali u svoju vremensku organizaciju? Ako ste pak žena i želite da se našminkate, računajte da vam je 5 minuta potrebno za svakodnevnu šminku i maksimalno 10 za malo složeniju, s tim da, s verom u sebe, možete vi to da obavite i brže. Nikako nemojte unapred razmišljati o tome kako ćete se našminkati, već se prepustite trenutnom nadahnuću. Razmišljajte ovako: Oslanjam se na svoju intuiciju i puštam da me ona vodi.

4. Odeća i asesoari: Planirate unapred šta ćete obući prilikom izlaska iz kuće? Kakav danak neiskustvu! Izbor odeće treba da vam je nejasan i maglovit sve do trenutka kada morate da izletite iz kuće. Najbolje je da vam odeća koju imate bude raspoređena na više mesta, tako da niste baš sasvim sigurni gde je šta, kao ni čime tačno raspolažete, šta je oprano i ispeglano. U torbu takođe ne treba da stvari ranije pakujete, to ćete kad budete kretali lako da pronađete po raznim krajevima svog životnog kutka. Nemojte uopšte da planirate da će vam pronalaženje odgovarajućih odevnih komada, pakovanje torbe i obuvanje oduzeti bilo kakvo vreme, već računajte na to da će se te stvari, kad već treba da pođete (i pritom već kasnite, jer ste primenili prethodne savete) magično sprovesti u delo u jednom trenutku u vremenu. Razmišljajte ovako: Vreme je relativno.

5. Prevoz: Ako idete na nepoznato mesto, nemojte previše da se brinete oko toga koliko će vam tačno vremena biti potrebno da stignete do tamo, već, oslanjajući se na prethodno životno iskustvo, pustite da vam se vremenska odrednica sama javi u svesti i tom prilikom verujte svojoj podsvesti i unutrašnjem biću. Tačnu lokaciju tog mesta nema potrebe da proveravate unapred ako imate mape na mobilnom - proverićete usput. Ako idete na neko već poznato mesto, znate koliko vam je vremena potrebno u optimalnom slučaju (kada vam prevoz stigne na vreme, u saobraćaju nije gužva i otvaraju vam se sva zelena svetla), prosečno i kada vas snađe situacija da vam ni prevoz ne dolazi ni saobraćaj ne teče glatko. Pošto je u životu najvažnije biti optimističan i pozitivan, računajte uvek na optimalan slučaj kada planirate koliko će vam vremena biti potrebno do određene destinacije. Ako ste vozač, osim podrazumevanog saobraćaja bez zastoja, planirajte da ćete, nevezano za doba dana, na slobodno parking mesto naići odmah, u neposrednoj blizini svog odredišta. Razmišljajte ovako: Biće sve u redu.

Koji su vaši saveti za kvalitetno kašnjenje?

Pripovesti Barta Bidla za bajkovit početak nedelje

Nakon premišljanja pisati ili ne pisati o knjizi bajki, odlučila sam da joj moram posvetiti tekst na blogu. Zašto? Zato što i vrapci na grani znaju i pevaju o tome kako treba gajiti dete u sebi, a gde ćete bolji način za to od čitanja bajki i prepuštanja maštovitosti uzbudljivih avantura u ušuškanom ambijentu sigurnog srećnog završetka?

Takođe, imam utisak da dosta ljubitelja Harija Potera nije pročitalo ovu knjigu Dž. K. Rouling, što je životna pogreška koja se što pre mora ispraviti :). (Ako je neko napravio toliku grešku da ni Harija Potera nije pročitao, neka prvo odvoji dve nedelje i učini svoj život lepšim čitajući ovaj čarobni serijal.)

Za ovu knjigu odvojte jedno popodne, bezobavezno i bezinternetno popodne, i stavite realnost na pauzu, kako biste što više uživali u čaroliji ovih bajki. Čarobnjačkih bajki. Čak i njima, čiji je svet ispunjen magijom, potrebne su priče još nestvarnije i srećnije da u njih bezbrižno utonu.

Sa jednom od njih smo već imali priliku da se upoznamo čitajući 7. deo, Hari Poter i relikvije smrti - sa Pričom o tri brata, u kojoj braća, nadmudrivši samu Smrt, od nje dobijaju darove po želji. S obzirom na to da saznajemo da te relikvije postoje i u čarobnjačkom svetu, veoma je zanimljivo posmatrati odnos stvarnosti (postojanje relikvija) i legende vremenom ispletene oko njih.

(Koga zanima kako nastaju legende i koliko istine u njima ima, neka pročita knjigu Na Drini ćuprija.)

Ako ste uživali u Priči o tri brata, vrlo je verovatno da će vam se svideti i ostale četiri priče u knjizi. Osim samih priča (pokušavam da vas ubedim da ih pročitate ne otkrivajući fabulu) zanimljivi su i propratni komentari Albusa Dambldora, što ovu knjigu dodatno izdvaja od drugih, tipičnih knjiga bajki. Naime, svaka bajka upotpunjena je pronicljivim Dambldorovim objašnjenjima i kritikama i začinjena je po kojim novim detaljem iz sveta Harija Potera.

Još jedna prijatna i pozitivna neobičnost u ovim pričama jeste uloga ženskih junaka. Umesto pasivnih princeza, koje čekaju bogom danog muškarca, princa na belom konju, da ih spase od nevolja i donese im sreću, junakinje ovih bajki se aktivno bore za ostvarenje svojih ciljeva, što je još jedan mali ali lep i važan korak ka dostizanju pune ravnopravnosti žena. Ovo je inače tema koja mene pokreće i o njoj sam već pisala ovde i pomenula je ovde.

Pripovesti Barta Bidla izdaje Čarobna knjiga, povez je tvrd, papir standardan (loš), a cena je oko 600 dinara u knjižarama. Profit od prodaje ide humanitarnoj organizaciji Lumos, koja pomaže ugroženoj deci.

P. S. Ako vam se svideo ovaj prikaz, moguće je da ćete uživati i u utiscima o ovoj knjizi.